Rje­še­nje ko­je Vla­da tre­nut­no pred­la­že kao je­di­ni spas za dr­ža­vu, či­ji se jav­ni dug po­ro­cje­nju­je na pre­ko 73 od­sto BDP-a, je­ste pri­vla­ča­nje di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja, ko­je su za dva mje­se­ca od po­čet­ka go­di­ne iz­no­si­le 51,8 mi­li­o­na eura. Od to­ga se na vla­snič­ka ula­ga­nja od­no­si­lo 33 mi­li­o­na, od če­ga je naj­ve­ći dio ulo­žen u ne­kret­ni­ne, čak 23,6 mi­li­o­na, a u pred­u­ze­ća i ban­ke sve­ga 9,4 mi­li­o­na eura.
Re­al­ni pri­liv DSI znat­no je ma­nji od iz­no­sa ko­ji se mje­re sto­ti­na­ma mi­li­o­na eura, ka­ko op­ti­mi­stič­no na­ja­vlju­ju iz Vla­de, uko­li­ko se re­a­li­zu­ju tu­ri­stič­ki pro­jek­ti na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju ko­ji su na­ja­vlji­va­ni na ve­li­ka vra­ta. I ma ko­li­ko di­rekt­ne stra­ne in­ve­sti­ci­je bi­le ne­spor­no va­žan seg­ment po­li­ti­ke eko­nom­skog raz­vo­ja, one mo­ra­ju bi­ti pa­žlji­vo pri­pre­mlje­ne, a dr­ža­va mo­ra da ima stra­te­gi­ju raz­vo­ja ko­jom će de­fi­ni­sa­ti pri­o­ri­te­te, sma­tra po­sla­nik Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF).
– Re­zlu­tat za­blu­de da stra­ne in­ve­sti­ci­je mo­gu do­ni­je­ti ne­što Cr­noj Go­ri je­ste da od to­ga pro­fit ima­ju pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, nje­go­vi pri­ja­te­lji i rod­bi­na, ko­ji su aku­mu­li­ra­li sto­ti­ne mi­li­o­na eura na ra­ču­ni­ma u ino­stran­stvu, dok dr­ža­va ima ogrom­ne gu­bit­ke kroz opra­šta­nje po­re­za, ga­ran­ci­je, pla­ća­nje so­ci­jal­nih pro­gra­ma. Đu­ka­no­vi­će­va po­li­ti­ka, ko­ja se osla­nja na tu­đe pa­re i na pra­nje pr­lja­vog nov­ca, si­gur­no ni­je put ko­jim tre­ba ići – re­kao je Me­do­je­vić.
On je ka­zao da u DF-u, za raz­li­ku od vla­da­ju­će par­ti­je i ne­kih opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka, sma­tra­ju da ak­ce­nat tre­ba sta­vi­ti na raz­voj na­ci­o­nal­ne pri­vre­de ko­ja tre­ba da bu­de ba­zi­ra­na na do­ma­ćim ka­pa­ci­te­ti­ma, si­ro­vi­na­ma, re­sur­si­ma, ka­dro­vi­ma. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, ma­la dr­ža­va kao što je Cr­na Go­ra tre­ba da ima sa­svim dru­ga­či­ju struk­tu­ru pri­vre­de ko­ja bi se za­sni­va­la na in­du­stri­ji i ener­ge­ti­ci i kom­ple­men­tar­nim uslu­ga­ma, kroz tu­ri­zam i po­ljo­pri­vre­du.
Me­do­je­vić tvr­di da stra­nim in­ve­sti­ci­ja­ma tre­ba pri­bje­ga­va­ti sa­mo ta­mo gdje ne­ma do­ma­ćih re­sur­sa, gdje ne­do­sta­je zna­nje za iz­la­zak na ino­stra­na tr­ži­šta, raz­voj teh­no­lo­gi­je. Is­ti­če da u tom slu­ča­ju tre­ba za­jed­no sa stra­nim in­ve­sti­to­rom ostva­ri­ti grin­fild in­ve­sti­ci­je i za­po­sli­ti do­ma­ću rad­nu sna­gu i ko­ri­ste­ći do­ma­će re­sur­se pro­iz­vo­di­ti ne­što za iz­voz.
– Do sa­da su stra­ne in­ve­sti­ci­je bi­le mo­ti­vi­sa­ne ko­rup­ci­o­na­škim pro­vi­zi­ja­ma Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vog naj­bli­žeg okru­že­nja, i on je u za­vi­sno­sti od te pro­vi­zi­je da­vao kon­ce­si­je in­ve­sti­to­ri­ma, a na šte­tu dr­ža­ve, rad­ni­ka i bu­dže­ta, po­čev od pi­va­re Tre­bje­sa, Ju­go­pe­tor­la, Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma, Že­lje­za­re... fir­mi ko­je su u pot­pu­no­sti ra­zo­re­ne, pa do tu­ri­stič­kih ka­pa­ci­te­ta, po­put Vek­tra Bo­ke, Ul­cinj­ske i Bu­dvan­ske ri­vi­je­re. U prin­ci­pu ne­ma­mo ni­je­dan pri­mjer da je stra­ni in­ve­sti­tor do­šao, ulo­žio u teh­no­lo­gi­ju i mo­der­ni­zo­vao fir­mu i ta­ko dao do­pri­nos BDP-u Cr­ne Go­re – na­gla­sio je Me­do­je­vić i kon­sta­to­vao da dug ra­ste 40 hi­lja­da do­la­ra na sat.
On je is­ta­kao da je mit o stra­nim in­ve­sti­ci­ja­ma mo­ti­vi­san ko­rup­ci­jom, kao u slu­ča­ju Te­le­ko­ma – sa­da se iz ze­mlje od­li­va 40 mi­li­o­na pro­fi­ta go­di­šnje, a ta kom­pa­ni­ja je pro­da­ta za dva i po go­di­šnja pro­fi­ta.
Me­do­je­vić sma­tra da na­ja­ve Đu­ka­no­vi­će­vih in­ve­sti­ci­ja na pri­mor­ju naj­vje­ro­vat­ni­je go­vo­re o po­ku­ša­ju pri­vla­če­nja pr­lja­vog ka­pi­ta­la i pra­nja nov­ca ko­ji pre­mi­jer i nje­go­vi po­slov­ni part­ne­ri ima­ju na stra­nim ra­ču­ni­ma.
Me­do­je­vić je pod­sje­tio da da je 2009. pri­liv DSI bio pre­ko mi­li­jar­du eura, od­no­sno 30 od­sto BDP-a, dok je pad BDP-a iste go­di­ne bio 11 od­sto.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić upo­zo­rio je da tre­ba bi­ti opre­zan pri­li­kom di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­cija. Po­ru­ču­je da ne tre­ba do­vo­di­ti in­ve­sti­to­re sti­hij­ski, ko­ji osim pla­sma­na svog ka­pi­ta­la ima­ju i cilj da is­ko­ri­ste po­volj­no­sti pro­pi­sa u do­mi­cil­noj ze­mlji i ostva­re ve­ći pro­fit ne­go u svo­joj ze­mlji.
– Na­ša is­ku­stva u ve­zi sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma su di­sku­ta­bil­na, po­put stra­te­ških part­ne­ra u KAP-u, Že­lje­za­ri i slič­no – re­kao je Le­kić.
Tvr­di da je po­la­zna osno­va za re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je kon­tro­la pri­va­ti­za­ci­o­nih ugo­vo­ra. Is­ti­če da ni­je pro­tiv po­volj­no­sti za in­ve­sti­to­re, ali sma­tra da se ne smi­je sve pod­re­di­ti nji­ma.
– Po­seb­no je ne­po­volj­no to što se vi­še ula­že u tu­ri­stič­ke ka­pa­ci­te­te, ko­ji po pra­vi­lu ne daju iste efek­te kao ula­ga­nja u pro­iz­vod­ne ka­pa­ci­te­te. Pro­iz­vod­nja do­no­si vi­še rad­nih mje­sta, pod­sti­če po­tro­šnju, pu­nje­nje bu­dže­ta od po­re­za je ve­će, a pri­li­kom tu­ri­stič­kih in­ve­sti­ci­ja za­po­šlja­va se ma­nji broj rad­ni­ka i one ne­ma­ju to­li­ko do­bre efek­te kao in­ve­sti­ci­je u pro­iz­vod­nji – ka­zao je on.
Le­kić je na­gla­sio da za­ko­ni mo­ra­ju da ima­ju istu sna­gu za sve pri­vred­ne su­bjek­te, ka­ko stra­ne, ta­ko i do­ma­će. Po­ja­šnja­va da po­vla­sti­ce za stra­ne in­ve­sti­tu­re ne smi­ju bi­ti pre­ve­li­ke, jer se u su­prot­nom stva­ra ne­lo­jal­na kon­ku­ran­ci­ja, a stran­ci se fa­vo­ri­zu­ju u od­no­su na do­ma­će in­ve­sti­tu­re. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju od DSI se pre­vi­še oče­ku­je, a čak ni po­če­tak grad­nje auto­pu­ta ni­je za­po­čet u na­ja­vlje­nim ro­ko­vi­ma.J.V.

Dra­stič­no sma­njen broj za­po­sle­nih

Me­do­je­vić pre­do­ča­va i da je broj rad­ni­ka u Te­le­ko­mu na­kon pri­va­ti­za­ci­je sma­njen oko če­ti­ri pu­ta, a u Že­lje­za­ri i KAP-u je osta­lo iz­me­đu 500 i 600 za­po­sle­nih. Is­ti­če da ni­jed­na DSI ni­je do­ve­la do otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta, već na­pro­tiv – do­šlo je do bru­tal­nog sma­nje­nja na­kon što su do­šli stran­ci.
– Ma­lo je grin­fild in­ve­sti­ci­ja. Na pri­mjer, ako se otvo­ri fa­bri­ka, va­žno je da se za­po­sli rad­na sna­ga sa vi­šim ste­pe­nom obra­zo­va­nja da bi pla­te bi­le ve­će. Stra­ne in­ve­sti­ci­je pri­li­kom ko­jih ne­ko ima pla­tu iz­me­đu 200 i 300 eura i ra­di nej­jed­no­stav­ni­je fi­zič­ke po­slo­ve ne­ma­ju ni­ka­kvog po­zi­tiv­nog efek­ta na na­ci­o­nal­nu eko­no­mi­ju – re­kao je Me­do­je­vić.
On je na­gla­sio da se Cr­na Go­ra od 2010. go­di­ne za­du­ži­la mi­li­jar­du eura, a isto­vre­me­no je otvo­re­no sve­ga 1.000 rad­nih mje­sta, i to uglav­nom u ad­mi­ni­stra­ci­ji i tr­go­vi­ni.
– DSI su di­rekt­no po­ve­za­ne sa ko­rup­ci­jom, bi­lo na lo­kal­nom ili re­pu­blič­kom ni­vou. Ni­jed­na od obe­ća­nih sra­nih in­ve­sti­ci­ja, bi­lo ona u Kum­bo­ru ili Lu­šti­ca Ora­skom ko­ja je na­ja­vlje­na, ne re­a­li­zu­je se ona­ko kao što je obe­ća­va­no, jer je oči­gled­no ključ­no da Đu­ka­no­vi­ći i Ko­la­re­vi­ći ski­nu kaj­mak i uzmu pro­vi­zi­ju, a za­uz­vrat na­pra­ve ugo­vo­re štet­ne po Cr­nu Go­ru – na­veo je Me­do­je­vić.